Saved by the bell

U viktorijansko doba u Engleskoj postojao je strah da se neko slucajno ne sahrani ziv. Tako je nastalo bdenje koje je nekad trajalo po tri, cak i cetiri dana. Posto bi se sirio strasan smrad, oko mrtvaca bi stavljali dosta cveca da bi ga ublazili. Vremenom su skratili bdenje, ali su osmislili novi nacin sahranjivanja..Zvono koje bi bilo zakaceno na spomenik, kanapom bi vezali za saku ukopanog. U slucaju da je ziv mogao bi zvati u pomoc. Tako je nastao izraz saved by the bell.